Značaj higijene u očuvanju globalnog zdravlja

Kad bismo nakratko otputovali unazad kroz vreme videli bismo svu neurednost i nečistoću naših predaka. Ali, ne zamerimo, tada nisu znali za postojanje opasnih bakterija u fiziološkom otpadu naših tela.

Bilo je tako sve do 1862. kada je Luj Paster dokazao da bakterije i sićušni mikroorganizmi izazivaju niz bolesti. Kolera, dijareja, kuga, tifus, tuberkuloza, sifilis, su infektivne bolesti čiji je glavni uzrok spoljašnji biološki zagađivač (bakterija, parazit, virus, gljivica). Uporedo sa gradovima, rasle su i količine fiziološkog otpada koje su ljudi bacali po zemlji i prosipali u reke.

znacaj-higijene-u-ocuvanju-globalnog-zdravlja

Time se uništavao eko-sistem, trovalo zemljište, biljke i životinje. 

Čistoća je pola zdravlja

Postoji stara dobra poslovica: “Čistoća je pola zdravlja.” Treba je ponavljati izgleda što češće i u ovo moderno vreme.

Uvek se nađem u čudu zašto je neki ljudi zaborave, pa zbog njih moram da izađem na prvoj stanici iz gradskog autobusa?

Da li bi vredelo nositi megafon sa sobom i stalno ponavljati ovu poslovicu? Istina je u stvari ova: ne možemo postići ništa (ni fizički ni mentalno) ako nam je telo nečisto.

Pod ličnom higijenom podrazumevamo skup aktivnosti kojima održavamo čistoću našeg tela kao i higijenske navike u pogledu načina življenja, a sve radi toga da očuvamo fizičko i duševno zdravlje, povećamo produktivnost i produžimo trajanje života.

Naše telo se zaprlja različitim materijama u toku svakodnevnih aktivnosti: tu su prašina, zemlja, zagađena voda, smeće, boje i lakovi itd. Materije koje potiču od samog tela, a koje nas zaprljaju su krv, znoj, fekalije, urin, suze, pljuvačka, sekreti iz polnih organa itd. Zato pod ličnom higijenom podrazumevamo pranje i kupanje čitavog tela i to je osnovna higijenska mera u ličnoj higijeni. 

Zdravstvene organizacije i apeli 

Higijena je jedan od velikih globalnih zdravstvenih izazova. Nažalost, nije prioritet na međunarodnom planu razvoja političara i svetskih moćnika, uprkos činjenici da pranje ruku sapunom može spasiti 300.000 ljudi godišnje.

Očuvanje pitke vode i sprovođenje sistema kanalizacije, uz ovakav nedostatak higijenskog ponašanja, neće sprečiti infekcije.

Mnoga domaćinstva u svetu još uvek nemaju tekuću vodu već koriste spremnike, posude za čuvanje vode.

Čak i ako je izvor vode siguran i provereno ispravan higijenski, voda često biva zagađena nehigijenskim uslovima i praksom u kući.

Širom sveta u 21. veku toaleti često nisu dostupni u školama i na taj se način, na žalost, usporava usvajanje higijenskih navika, posebno kod adolescenata.

Nedavna studija objavljena u časopisu Journal of Epidemiology and Infection daje procenu: 80 % populacije na svetu neadekvatno pere ruke.

Recimo slobodno – 80% ljudi na svetu ne pere ruke onda kada bi obavezno to morali da rade! Iako ima puno dokumentovanih tekstova, pravila i saveta koji govore o značaju higijene u očuvanju zdravlja, ne postoji jedan globalni pokret, nadzorni sistem i taktički okvir za praćenje boljih higijenskih navika.
Čuvanje i održavanje izvora pitke vode, izgradnja sanitarnih sistema i usvajanje osnovnih higijenskih pravila može uticati na čitavu ekonomiju.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je za svaki dolar uložen u poboljšanje sistema pitke vode i sanitarnog odvoda, ekonomska dobit četiri dolara (imajući u vidu zdravstvene kriterijume).

Procenjuje se da će koristi od pristupa poboljšanim sanitarnim sistemima smanjiti troškove života najmanje pet puta, a poboljšanjem sistema za dostavu čiste vode za piće- najmanje dva puta. Kad god se obeležava Svetski dan toaleta, iz UN-a upozoravaju da i dalje 2,5 milijarde ljudi u svetu nema dovoljan broj toaleta i da više od milijardu ljudi nuždu vrši na otvorenom, što uzrokuje niz oboljenja koja godišnje odnose hiljade ljudskih života.

Organizacija WaterAid je objavila istraživanje u kojem upozorava da jedan gram ljudskog izmeta može sadržati deset miliona virusa, milion bakterija, hiljadu parazitnih cisti i 100 parazitnih jajašca, a da se praksom pranja ruku sapunom prilikom izlaska iz toaleta može smanjiti rizik od pojave dijareje na čak 40 odsto.

Ostaje na kraju da svim društvenim bićima uputimo apel – koristite civilizacijske tekovine, budite svesni, koristite sve aparate i pomagala koja nudi savremeno društvo.

Ili jednostavno – koristite sapun svakog dana i trudite se da budete čisti.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Još zanimljviih tekstova:

Post navigation