Bila sam nesrećna mršavica. Sada sam zadovoljna buca i ovo je moja iskrena priča!

Džoni Edelmen (40) je medicinska sestra i majka petoro dece (najmlađe ima dve godine, a najstarije 19). Ona je osim toga i blogerka i često piše o deci, ljubavi, gojaznosti, o svom bipolarnom poremećaju i sličnim svakodnevnim stvarima. Sada je napisala tekst u kome objašnjava zašto je tek sad, kad ima višak kilograma, srećna.

Odaću vam svoju malu tajnu.

Devojka sa leve strane ove fotografije sam ja pre pet godina. Pre pet godina, posle tri bebe. Ta fotografija nastala je na jezeru, dva meseca pre mog 35. rođendana. Mršavija i vitkija sam bila samo sa 17 godina. A sećam se da sam tada za sebe mislila da sam debela.

84521_joni-lead-2_630x0

Druga fotografija nastala je pre dva meseca, četiri meseca posle mog 40. rođendana.

Ugojila sam se nakon što sam izgubila svoju bebu, nakon braka, razvoda i braka, posle silnih filmova, posle slomljene noge i uganuća zgloba, nakon što sam prisustvovala smrtima desetine ljudi, pošto radim kao medicinska sestra.

Ono prvo telo sam dobila tako što sam pazila koliko jedem, tako što sam trčala 50 kilometara nedeljno, tako što sam spavala otprilike tri sata dnevno, tako što sam manično pratila koliko imam kilograma celih godinu dana i tako što sam odbijla da jedem čak i kad sam bila gladna.

Jeste li zbunjeni?

Možda vidite gde sam se uputila ovom pričom.

Većina ljudi bi na prvu fotografiju prokomentarisala nešto od sledećeg: 1) Vau, bila si seksi! Šta se desilo?; 2) Kako si se toliko ugojila?; 3) Zašto si dopustila da na drugoj fotografiji izgledaš ovako?

Možda bi neki od vas rekli da sam debela.

Možda bi neki rekli da izgledam zdravo i srećno.

I i jedni i drugi bili bi u pravu.

Želim da srušim ovaj stereotip, jer je glup. To što sam bila mršava nije me usrećilo. Kad sam imala trbušnjake, samo sam imala trbušnjake. Jeste da sam lakše kupovala odeću i izgledala „bolje“ u njoj, pošto je većina odeće dizajnirana za mršave i jeste da su muškarci gledali u mene, ali sam tada bila opsednuta svakim detaljem na svom telu, od strija do izgleda bicepsa.

Nisam bila srećna.

Bila sam opsednuta svojim vežbama i time koliko vremena mogu da provedem u teretani s obzirom na to da imam troje dece i terala sam sebe da jedem hranu koja mi se nije dopadala.

Nisam bila srećna.

Ne želim da kažem da mršavi ljudi nisu srećni, nego samo da vas mršavost ne usrećuje. Ona nije lek za tugu i nije garancija da ćete biti srećni.

I potrebno je više ljudi koji će o ovome pričati u javnosti.

Moje medicinsko stanje (bipolarni poremećaj) donelo mi je dodatnih 5 kilograma otkad je druga fotografija nastala. Većina odeće mi ne odgovara i to mi smeta, ali ne pokušavam da se uvučem u pantalone koje su mi male.

Ali sada vidim velike promene ne samo na svom telu, nego i u svom umu. Jaka sam, zadovoljna i mirna kao nikad ranije. I pet kilograma viška je mala cena za to. Mala cena u poređenju sa tim što mogu da se opustim, da sednem i družim se sa svojom decom, da spavam.

Srećna sam. Debela sam i srećna sam.

I svi vi koji ste srećni bez obzira na to što ste debeli ne treba ništa da menjate. Nosite kupaći kostim, jedite picu i sladoled i uživajte u tome. Uživajte u životu.

Društvo nam je nametnulo mršavost. Industrije su nastale zbog ljudske nesigurnosti i sve je to jedno veliko sr**e. Društvo želi da verujete da je mršavost i lepota isto što i sreća. Želi da verujete da ste vredni ljubavi i života samo ako ste lepi. A lepi ljudi nisu debeli.

Ili možda jesu.

izvor: blic Žena

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Još zanimljviih tekstova:

Post navigation