Za šta je dobar paradajz

Uprkos činjenici da je paradajz poreklom iz Srednje Amerike, i da je u Evropu donet i počeo da se koristi u ishrani tek u osamnaestom veku, nakon kolonizacije Amerike, ova namirnica je danas veoma rasprostranjena i u primeni je u ishrani gotovo svih naroda sveta.

Postoji mnogo vrsta ovog ukusnog povrća i bilo da se koristi kao sveža namirnica za salate, ili u barenoj, prženoj, pa ponegde i pečenoj formi, ili kao preliv, dokazano je da je paradajz koristan u prevenciji mnogih u prošlosti i danas prisutnih bolesti. Otuda, paradajz je korisno jesti zbog sprecavanja nastanka: anemije, astme, artritisa, bronhitisa, bolesti zuba, bolesti srca, gihta, raznih ekcema, migrene, osteoporoze, alergija i prehlada, povišenog holesterola, sinusitisa, herpesa i mnogih drugih brojnih i zastupljenih bolesti.

Ovoliko korisno i čak lekovito delovanje paradajz ima isključivo zahvaljujući svom sastavu.

Paradajz je izuzetno bogat sledećim materijama: biljnim mastima, biljnim vlaknima, belančevinama, beta karotinom, vitaminima A, B, C, D, i K, kalijumom, gvožđem, kalcijumom, natrijumom, magnezijumom, fosforom, ferulinskom kiselinom, kofeinskom kiselinom, hlorogenskom kiselinom, luteinom i likopenom.

Zbog ovakvih sastojaka potrebno ga je jesti u što većoj količini i sa što više primenjenih načina pripreme.

Paradajz je moguće i poželjno je zadržati u ishrani tokom cele godine, leti u vidu svežeg povrća, koje se može konzumirati i primeniti kao salata ili dodatak kuvanim jelima, a zimi kao deo zimnice, kroz koju paradajz jednako čuva balans i zdravstvenu ravnotežu vašeg organizma kada se konzumira.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Još zanimljviih tekstova:

Post navigation