Uticaj zvukova na bebe

Brojna naučna istraživanja koja su rađena, pokazala su da bebe, još kao fetusi stari 30 nedelja odnosno u razvoju koji imaju u 7 ipo meseci trudnoće, reaguju na glas majke.

Ista istraživanja potvrdila su i to, da bebe upravo u tom periodu razvoja već mogu da razlikuju da li je majčin glas smiren i raspoložen ili uznemiren. Upravo ta činjenica uslovljava i vrstu osećanja koje se javlja kod fetusa.
Ukoliko je majka raspoložena ili uznemirena, ona to tonom u svom glasu može preneti na fetus i otuda imamo pojavu rađanja vesele ili nervozne bebe.

Isto tako i kada se beba rodi, upravo majčin glas, a zatim i drugi glasovi iz okoline, postaju prvi način da beba ostvari kontakt sa okolinom i da o njoj stvara utisak, da se sa njom upoznaje.

Dokazano je da bebe posebno vole lake i blage reči da čuju i da umeju da ih razlikuju od onih koje su suprotne. Pa tako na njih deluju i ostale vrste zvukova iz okoline. Smiruje ih lagana i tiha muzika, dok im ona brža i agresivnija muzika, može stvoriti osećaj neprijatnosti.

Bebe takođe posebno reaguju na zvuk otkucaja srca, koji je pored majčinog glasa jedan od prvih zvukova koji su još kao fetusi u prilici da čuju. Taj ujednačen ritam, kojim kuca srce, daje im osećaj sigurnosti i topline kakav su imale u majčinom stomaku. Zbog toga, ako je beba iz nekog razloga uznemirena, primetićete da će primetno da se umiri ili čak zaspi ako je naslonite na grudi, gde može da čuje otkucaje.

Znajući ovaj podatak, brojne svetske kompanije koje se bave proizvodnjom proizvoda za decu, uvrstile su upravo zvuk otkucaja srca u ton koji se emituje kao zvuk na tim proizvodima, kao što su ljuljaške, hranilice, dubci, kreveci i slično.

Bebe kojima direktno upućujete svoj monolog i koje češće slušaju razgovor u svojoj okolini, znatno brže i same progovore od beba koje su češće izložene tišini.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Još zanimljviih tekstova:

Post navigation