Uticaj posta na zdravlje

Post se može okarakterisati kao čin dobrovoljnog uzdržavanje od neke ili sve hrane, pića, ili oba, na neki određen period. Obično se definiše kao odustajanje od sve hrane i tečnosti za definisani period, obično jedan ili nekoliko dana. Post može biti samo delimično restriktivnan, tj. da ograničava unos određenih namirnica.

U fiziološkom smislu, post može da se odnosi na namensko neunošenje hrane 8 do 12 sati. Metaboličke promene prema namenskom postu počinju nakon apsorpcije obroka (obično 3-5 sati posle obroka ), kada počinje proces upijanja korisnih materija iz unetog obroka. Dijagnostički post se odnosi na produženo neunošenje hrane (od 8-72 časova u zavisnosti od uzrasta), da prilikom testiranja pacijenta ne bi došlo do pogrešnih prikaza rezultata, obično zbog hipoglikemije. Konačno, produženi post se preporučuje kao terapija za razna oboljenja.

Zdravstvene komplikacije povezane sa brzim izazvane gladi uključuju elektrolita neravnoteže, proređenom kosom, lanugo, srčana aritmija i bubrežnom insuficijencijom. Smrt se javlja ako gladovanje se sprovodi do tačke potpunog gladovanja.

Mnoga istraživanja sugerišu da, iako je glavni zdravstveni benefit ograničen unos kalorija, pripazimo na to koliko je restriktivan takav režim ishrane. Prednosti posta takođe uključuju smanjeni rizik od raka, srčanih bolesti, dijabetesa, insulinske rezistencije, imunoloških poremećaja. Opšte gledano, povremena restrikcija ishrane može da uspori proces starenja. Nauka je takođe otkrila potencijalnu vezu između posta i poboljšane efikasnosti hemoterapije kod pacijenata koji imaju neki oblik karcinoma. Još neke zdravstvene prednosti uključuju smanjenje stresa, i uopšte produžen životni vek. Neke kratkoročne studije pokazuju određene prednosti posta u procesu mršavljenja.

Poštovanje pravoslavnih perioda posta doprinosi poboljšanju krvne slike, uključujući i smanjenje ukupnog i lošeg holesterola, kao i smanjenje njegovog nivoa u odnosu na ,,dobar’’ holesteroa. Ovo ukazuje na moguć pozitivan uticaj na tretiranje bolesti gojaznosti na nivoima pojedinaca koji se pridržavaju režima posta.

Ipak, promene u hemijskom sastavu krvi do kojih dolazi tokom posta, u kombinaciji sa određenim lekovima mogu imati opasne posledice, kao što su povećana verovatnoća za trovanje određenim supstacama iz tih lekova. Prekomerno gladovanje i neunošenje minimuma hranljivih materija može dovesti do fizičke malaksalosti i pojave anksioznosti, nervoze, ali i drugih psihičkih oboljenja.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Još zanimljviih tekstova:

Post navigation