Uradite sistematski pregled krvnih sudova na vreme

Zdravi krvni sudovi stvarno jesu pola zdravlja jer nam neometano kretanje krvi kroz organizam omogućava i normalan rad svih vitalnih funkcija tela. Svedoci smo, međutim, sve češće patologije vaskularnih struktura čiji se simptomi najčešće zanemaruju do trenutka kada postanu ozbiljni, a često i opasni po život.

Moderni stil života, neprekidno stajanje ili sedenje, neredovna ishrana i stres direktno utiču na porast bolesti arterijskih i venskih krvnih sudova, što potvrđuje i sve veći broj pacijenata sa nekim od simptoma aterosklerotičnih bolesti.

Bolje sprečiti nego lečiti

Naše iskustvo potvrđuje da se pacijenti za pomoć obrate lekaru tek u poodmakloj fazi bolesti. Naravno da se lekaru nećete obraćati ukoliko nemate nikakvih poteškoća, međutim, ukoliko simptomi postoje, ne čekajte da se oni pogoršaju.
Evo nekih simptoma koji ukazuju na bolest vaskularnih struktura:

  • bol u grudima
  • zamor
  • bol u vratu
  • vrtoglavica
  • bol u potkolenicama
  • oticanje ruku i nogu
  • grčevi u mišićima

Šta pregled obuhvata?

Sistematski pregled krvnih sudova je najbolje uraditi preventivno, a kako je reč o neinvazivnoj metodi koja je potpuno bezbolna i bezopasna, razloga za odlaganje nema.
Sistematski pregled krvnih sudova obuhvata:

  • kolor dopler krvnih sudova vrata (CDFI)
  • kolor dopler arterija i vena ruku
  • kolor dopler arterija i vena nogu

Kolor dopler krvnih sudova daje uvid u intenzitet protoka krvi kroz arterije i vene i utvrđuje da li postoje neka oštećenja vena ili začepljenja arterija. Njime se utvrđuje i stanje zidova krvnih sudova, kao i protok krvi do organa koje taj krvni sud snabdeva.

Kome se pregled preporučuje?

Sistematski pregled krvnih sudova se posebno preporučuje osobama koje imaju hipertenziju i srčane tegobe, osobama sa povećanom masnoćom u krvi, pušačima, dijabetičarima, kao i osobama sa poremećajima cirkulacije arterija i vena. Preporučuje se i osobama koje imaju česte vrtoglavice, gojaznim osobama, osobama koje imaju pozitivnu porodičnu anamnezu (smrt u porodici usled infarkta i šloga), kao i onima koje su same preživele moždani udar.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Još zanimljviih tekstova:

Post navigation