Poremećaj sna – apnea

U nekom trenutku, većina od nas je zbog nečega iskusila neki od problema sa spavanjem. Međutim, ako ovi problemi postanu redovna pojava i ometaju vaš svakodnevni život, velika je šansa da patite od neke vrste poremećaja spavanja.

Poremećaji spavanja su mnogo više od obične pospanosti. Loš kvalitet sna može imati negativan uticaj na vašu životnu energiju, emocionalnu ravnotežu i celokupno zdravlje.

Ukoliko danima niste spavali i mislite da je to previše strašno ili da je to rekord, verovatno će vas zanimati da pogledate tekst o čoveku koji nije spavao čak 40 godina!

Apnea je čest poremećaj sna u kome vaše disanje privremeno prestaje tokom sna, zbog blokade gornjih disajnih puteva. Ove pauze u disanju prekidaju kontinuitet sna, što dovodi do čestih buđenja.

Dok se većina ljudi sa apneom ne seća tih buđenja, efekti ovog poremećaja se primećuju na druge načine, kao što su iscrpljenost u toku dana, razdražljivost i depresija, smanjena produktivnost rada… Apnea je ozbiljan, i potencijalno opasan po život, poremećaj sna. Ako sumnjate da vi ili neko vama blizak ima apneu sna, posetite lekara odmah.

Ovaj poremećaj se može uspešno lečit, a jedan od načina je uređaj nalik masci koji vam omogućava nesmetan dotok vazduha dok spavate. Gubljenje težine, podizanje glave dok spavate, i spavanje na boku takođe mogu da pomognu u slučajevima blage do umerene apnea sna.

Simptomi apnee uključuju glasno, hronično hrkanje, česte pauze u disanju tokom sna kojih pacijent najčešće nije ni svestan, zatim dahtanje ili gušenje u snu, osećaj malaksalosti nakon buđenja i pospanost u toku dana, bez obzira na to koliko vremena ste proveli u krevetu. Zatim tu su buđenje sa otežanim disanjem, bolovi u grudima, glavobolja, migrena, zapušen nos, suvo grlo…

Osim obavezne posete lekaru, sebi, osim poboljšanjem kvaliteta života, možete pomoći tako što će te voditi dnevnik sna. To je veoma korisno sredstvo za identifikovanje mnogih poremećaja spavanja i problema sa snom.

Takođe, možete spoznati i mnoge dnevne i noćne navike koje mogu doprineti vašim teškoćama. Dnevnik san bi trebalo da sadrži ono vreme kada ste otišli ​​u krevet i kada ste ustali, zatim ukupno vreme spavanja. Dužina i kontinuitet sna su prvi pokazatelj njegovog kvaliteta. Obavezno bi u dnevniku trebalo da se nalaze i zapis vremena koje ste proveli budni i šta ste radili za to vreme. Dnevnik će vam pomoći i da pratite unos hrane, tečnosti, kofeina ili alkohol koje konzumirate pred spavanje. Zapisujte i svoja osećanja i raspoloženja pred spavanje, lekove i terapije koje uzimate, uključujući doze i vreme potrošnje.

Detalji mogu biti važni, otkrivajući kako pojedina ponašanja utiču na vaš san. Posle vođenja dnevnika npr.nedelju dana, možete primetiti šta vam smeta ili koja navika ugrožava vaš san.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Još zanimljviih tekstova:

Post navigation