Od kada se hrana kuva i peče

Danas se ne može zamisliti svakodnevnica bez dobrog kuvanog ili pečenog jela u kojem uživaju svi članovi porodice, svuda oko nas se priča o hrani a razmena recepata je najzanimljivije dešavanje za domaćice. Na „svakom uglu“ možete naći predivne restorane sa još divnijim specijalitetima koji jednostavno prijaju vašem čulu ukusa i mirisa i čine vam obrok posebnim. Nekada davno još u doba pećinskog čoveka hrana se jela sirova, ne pečena ili kuvana, što je bilo jako neukusno a i opasno zbog mogućih otrovnih sokova koje meso sadrži. Pećinski čovek je otkrio vatru ali je nije koristio za pripremu hrane već za grejanje i kao odbranu od divljih životinja koje su tokom noći vrebale.

Smatra se da je čovek prvi put shvatio da je meso ukusnije ukoliko je ispečeno kada mu je komad sirovog mesa pao u žar, čovek je osetio prijatan miris mesa a i ukus je bio znatno prijatniji nego u sirovom obliku. Tako je prvo pripremanje hrane počelo, tokom razvijanja čovek je želeo da sazna i da proba nešto novo pa je tako otkrio da povrće i plodove može da kuva u vodi tako što bi stavljao činije sa vodom na žar a onda dodavao sastojke. Ceo razvitak čovekovog kuvanja je prilično uzbudljiv, čovek je kasnije shvatio da ribu može da priprema na mnogo bolji i ukusniji način stavljajući je na ploču kamena, umesto ulja u početku je čovek koristio vodu kako se ne bi hrana zalepila a tek nešto kasnije je koristio lišće.

Primitivni narodi su uglavnom pekli cele životinje iznad žara kako bi za celu grupu ili kuću bilo dovoljno mesa, gozbe su izgledale poprilično prljavo u početku, jelo se rukama bez pažnje na higijenu najbitnije je bilo da se porodica prehrani i osposobi za rad u nastavku dana. Nešto kasnije čovek je počeo da priprema meso, ribu, povrće i ostalu hranu u ilovači što ju je činilo mekšom i još ukusnijom. U doba Egipćana veština pripremanja hrane je dostigla dotadašnji vrhunac, tada su već postajale narodne pekare u kojima se mogao kupiti hleb i još par specijaliteta od testa. Kuvanje je nastalo da napreduje razvojem grčke civilizacije. Stari Atenjani, poznati kao sladokusci, uvozili su određene vrste hrane čak i iz dalekih zemalja. A u svoje vreme, Rimljani su priređivali gozbe na kojima je bilo mnogo poslastica u kojima su uživale velike glave tadašnjice.

Posle velikog razvitka u kuvanju u srednjem veku je sve to opalo, jedina mesta na kojima se držalo do ukusa I užitka u hrani su bile vladarske porodice I kuće. Kada je kulinarstvo ponovo oživelo najviše su se istakli Italijani, Francuzi I Španci koji su pripremali svoje predivne specijalitete koje koristimo I dan danas.Ovi narodi su bili veoma ponosni na svoje veština u kuhinji dok su Englezi I Nemci bili nepto totalno drugo I hranili su se uglavnom samo mesom. Zanimljiva činjenica je das u primitivni narodi takođe poznavali sve današnje recepte I jela samo sui h pripremali jednostavnije nego što mi to činimo danas. Danas se, na primer, hrana priprema prženjem i pečenjem na roštilju, pečenjem u pećnici, prženjem u tiganju, kuvanjem u pari, sušenjem itd. Američki Indijanci su poznavali sve te načine pripreme hrane osim prženja u tiganju. Još mnogo sličnih zanimljivosti možete pogledati na sajtu: Internet Njuškalo

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Još zanimljviih tekstova:

Post navigation