Neurodegenerativno oboljenje – parkinsonova bolest

Parkinsonova bolest je neurodegenerativno oboljenje centralnog nervnog sistema koje se ispoljava kroz poremećaj pokreta. Oboljenje nastaje u delu mozga koji ima važnu ulogu u kontroli i koordinaciji pokreta i to zbog lučenja smanjene količine dopamina.

Uzrok odumiranja nervnih ćelija koje luče dopamin nije poznat. Kao posledica manjka ove hemijske supstance javljaju se nevoljni pokreti, podrhtavanje ili opšta ukočenost tela.

Tačan uzrok bolesti se još uvek ne zna. Nagađa se da presudnu ulogu u njenom nastanku imaju spoljni činioci kao što su: toksini, virusi, duvanski dim, povrede glave… Genetske predispozicije se nekada spominju kao mogući uzrok bolesti, mada ove činjenice još uvek nisu naučno dokazane. Ova bolest spada u kategoriju progresivnih i neizlečivih bolesti. Ona veoma sporo napreduje, pa mogu proći i meseci i godine a da se ne otkrije.

To što se ova bolest karakteriše kao neizlečiva ne znači da se njeni simptomi ne mogu držati pod kontrolom, i to pogotovo kada se bolest otkrije u ranom stadijumu. Blagovremena poseta neurologa je najbolji mogući korak koji možete da napravite ukoliko vaši simptomi ukazuju na postojanje ove bolesti. Bolest se češće javlja kod muškaraca i to posle 60. godine života, ali postoje i primeri pojave parkinsona još u 40.

simptome ovog oboljenja spadaju:

  • Ukočenost mišića ruku, nogu i vrata

Ukočenost mišića ograničava pokrete tela, kretanje čini bolnim, a same pokrete kraćim i nespretnijim. Karakterističan je i gubitak automatskih pokreta kao što su gestikulacija tokom govorenja, treptanje, mahanje ruku u toku hoda.

  • Podrhtavanje

Najčešće se podrhtavanje prvo javlja na ekstremitetima, i to na šaci i prstima, a kasnije se širi i na druge mišiće.

  • Usporeni hod i govor

Zbog ukočenosti mišića i sam hod postaje nespretniji, koraci kraći, a česta je i pojava teškoća u podizanju nogu tokom hoda. Govor se menja u smislu da postaje nerazgovetan, ubrzan i isprekidan, dok sam ton postaje jednoličan.

Svi simptomi ne moraju biti prisutni istovremeno. Ne treba svako podrhtavanje ruku povezivati sa parkinsonovom bolešću jer postoje i druga oboljenja sa ovim simptomom. Podrhtavanje ruku i prstiju se javlja samo kod 70% pacijenata obolelih od parkinsona. Brzina napredovanja simptoma je potpuno individualna stvar. Pacijenti koji su na vreme počeli sa pravom terapijom, prilagođenim načinom ishrane i vežbama, dugo mogu neometano obavljati sve svakodnevne aktivnosti.

Parkinsonova bolest može izazvati i druge vrste oboljenja kao što su: depresija (kako zbog biohemijskih promena, tako i zbog smanjenog kvaliteta života), demencija, neke poremećaje ličnosti, strah, anksioznost, kao i probleme sa probavom i sa spavanjem. Zbog naglog pada pritiska mogu se javiti i vrtoglavice i nesigurnost prilikom ustajanja.

Kako ovo oboljenje držati pod kontrolom?

Uzimanjem adekvatne terapije, ishranom i vežbanjem.

Kako biste došli do prave terapije za vas, kontaktirajte odmah sa našim lekarom-specijalistom za ovo područje neurologije i olakšajte sebi put do normalnog života.

U lečenju ove bolesti neophodna je dobra saradnja lekara i pacijenta kako bi se napravio najbolji mogući plan lečenja koji će najefikasnije ublažiti pacijentove simptome, uz najmanje neželjenih dejstava.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Još zanimljviih tekstova:

Post navigation