Koju hranu treba spremati a koju ne

Izuzetan značaj pravilne ishrane ogleda se pre svega u tome što sprečava i leči mnoge bolesti i poboljšava kvalitet življenja. Osnovni principi u pravilnoj ishrani i njeno pridržavanje svakom organizmu pružiće dobru funkcionalnost dok suprotno od svega toga može dovesti do pojave raznih bolesti. Organizam treba puniti hranljivim sastojcima kako bi bio jak i zdrav. Sa pravilnom ishranom mogu se sprečiti mnoga oboljenja a može biti i kao terapijski postupak nakon lečenja pojedinih bolesti.

U civilizacijskom napretku došlo je i do pojave raznih rizika kada je ishrana ljudi u pitanju.Sve veća proizvodnja i korišćenje neadekvatne i nezdrave hrane rezultirala je lošim navikama u ishrani.

U današnje vreme ekonomski razvijene zemlje svoje kuhinje i pripremanje obroka bazirale su na energetske materije, šećere i masti, kao i namirnice termički obrađene, dok se sveže namirnice biljnog porekla koje nisu prerađene jako malo koriste. U prilog svemu ovome govori porast gojaznosti, povećana oboljenja srca i krvnih sudova, šećerna bolest i dr.

U lečenju bolesti nastale usled nepravilne ishrane uspešno može pomoći dijetoterapija, a pravilna ishrana i jak imunitet mogu se izboriti sa raznim bolestima. Kada se govori o osnovnim sastojcima namirnica tu se pre svega misli na ugljene hidrate, belančevine, vitamine , masti i minerale. Idealne su namirnice direktno uzete iz prirode ali to u savremenom životu nikako nije moguće.

U raspoloženju, kreativnosti, efikasnosti i čovekovom zdravlju direktan uticaj ima način ishrane u svakodnevnoj primeni.

Priprema povrća:

Među najzdravijim namirnicama smatra se povrće. U njemu su svi vitamini i druge materije potrebne svakom čoveku. Redovnim konzumiranjem povrća smanjuje se rizik od raznih bolesti srca i drugih organa.
U pripremi i kuvanju povrća treba pristupiti na razne načine:

• Najbrži i najjednostavniji način pripremanja povrća a da se pri tom iskoristi minimalna količina ulja jeste da se povrće dinsta ili sotira. Ovako pripremljeno povrće ima najviše vitamina i minerala i zadržava svoju boju i ukuse.

• Veoma slična obrada povrća vrši se prženjem a jedina razlika je korišćenje visokih temperatura uz konstantno mešanje. U ovom postupku je bitno da je tiganj sa dovoljno debelom donjom stranom i distribuiranom ravnomernom toplotom.

• Zadržavanje ukusa i svežine povrća postiže se kuvanjem a najčešće se koristi boranija, brokoli, krompir i sl. Šerpa sa vodom treba da bude zagrejana do ključanja pa tek onda da se ubaci povrće. Po želji se može dodati so s tim što nikako ne treba preterivati u soljenju hrane.

• Apsolutno najjednostavnije je staviti krompir, šparglu ili luk da se peku. Pečenjem još jače može biti izražen ukus povrća koji se često gubi u toku kuvanja. Namirnice poput piletine ili ribe mogu se napraviti i zapeći uz povrće. Dodavanje lovora, belog luka ili nekog drugog začina može samo doprineti još boljem ukusu.

• Pripremanje povrća na roštilju treba praktikovati kad god je to moguće. Slatka paprika, tikvice, kukuruz, plavi paradajz, luk, bundeva krompir i ostalo povrća grilovanjem dobija hrskavst i izvanredan ukus.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Još zanimljviih tekstova:

Post navigation