Kako je nastala papirna ambalaža?

Od davnina se za pisanje koristio papir, ali kako su razvijani različiti pronalasci u industriji, primena papira je počela da se širi, pa je u nekom trenutku papir počeo da se koristi i za pakovanje različite robe.

Istorija papira datira još iz vremena egipatske civilizacije. Tada se papir koristio da bi se beležile važne informacije, a proizvodio se od biljke papyrus. Ova biljka je sečena uzdužno kako bi se napravile trake koje su se zatim potapale u vodu.

Nakon što od vode omekšaju, trake se vertikalno i horizontalno ređaju da bi obrazovale list koji se kasnije kroz presu provlači. Na taj način se odstranjuje voda iz lista, a nakon što se list osuši, on je spreman za crtanje ili pisanje.

Kada je otkrivena mašina za proizvodnju papir u Francuskoj krajem 18. veka, onda papir počinje masovno da se koristi i to ne samo za pisanje, već od njega počinju da se prave i različita pakovanja. Tako su nastale kartonske kutije.

Prva papirna kutija za komerijalnu upotrebu nastala je u Engleskoj 1817. godine, a u Americi je 1852. godine patentirana prva mašina za proizvodnju papirnih kesa. Krajem 19. veka američki štampar je patentirao mašinu koja istovremeno savija i seče papir i tako je proces izrade kartonskih kutija znatno ubrzan.

Kako je početkom 19. veka postala veoma tražena zamrznuta hrana, kartonske kutije su poslužile za njeno pakovanje. Međutim, da bi se kutije zaštitile od vlage, one su premazivane voskom.

Funkcije ambalaže

U početku ljudi nisu imali potrebu za pakovanjem robe, jer su težili da nakon kupovine robu odmah iskoriste ili pak da je prodaju još dok je sveža. A onda su vremenom proizvođači počeli da tragaju za rešenjima kako bi svoje proizvode zaštitili od štetnih spoljašnjih faktora

. Tako su se sa razvojem znanja i rastom tržišta usavršavali načini za proizvodnju ambalaže.

Osim praktičnog, proizvođači su želeli i lepo pakovanje koje će kupce privući, ali koje će takođe biti i izdržljivo.

Osim zaštitne funkcije u modernom dobu, ambalaža ima i tržišnu funkciju, jer služi i kao sredstvo promocije kako bi se što više potrošača zainteresovalo za određeni proizvod.

Kada je ambalaža praktična, ona u marketima zauzima manje prostora, a da bi se bezbedno transportovala do mesta prodaje neophodno je da roba buda upakovana prema propisanim standardima.

Posebno je značajna ekološka funkcija robe, jer ako su materijali ekološki prihvatljiviji, onda je mnogo lakše da se roba zbrine.

Vrste ambalaže

Proizvodi, roba i sirovine skladište se u različita pakovanja koja ih štite od spoljašnjih faktora tokom transporta. Zato se danas ambalaža može pronaći u različitim oblicima i napravljena je od različitih materijala pri čemu se razlikuju papirna, metalna, drvena, staklena, tekstila i plasticna ambalaza.

Kutije, sanduci, korpe, burad i vreće spadaju u ambalažu sačinjenu od drveta ili papira, dok flaše, baloni i boce se najčešće proizvode od stakla. Limenke, cevi i kante su uglavnom proizvedene od metala, a vreće prekrivači i omoti od tekstila.

Plastična ambalaža se uglavnom najviše koristi i u nju spadaju vreće, omoti, boćice, kutije i druga pakovanja

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Još zanimljviih tekstova:

Post navigation