Glavobolje i vrste glavobolja

Sve vrste glavobolja predstavljaju bolne senzacije u predelu glave i delova vrata koje, i u odnosu na nastanak i trajanje, mogu biti akutne ili hronične.

Detaljnije O glavobolji »

Iako su nekada prateći simptom druge bolesti, često su glavobolje bolest za sebe. Glavobolje su jedna od najčešćih oboljenja koji pogađaju ljudsku rasu. Preko 95% stanovnika opšte svetske populacije je makar jedanput u životu imao glavobolju, a oko 10% njih se zbog ataka teške glavobolje javilo na odeljenje urgentne medicine tražeći pomoć.

Glavobolje se najfrekventnije javljaju u dobi između 25. – 35. god, češće kod žena, nego kod muškaraca i dece.

Istorija klasifikacije glavobolja

Največi grčki lekar i naučnik Hipokrat sa ostrva Kosa je četiri veka p.n.e. na osnovu kliničke fenomenologije i etiologije različitih vrsta glavobolja, bio rodonačelnik savremenog koncepta shvatanja i klasifikacije glavobolja.

Nakon toga, trebalo je da prodje skoro 2000 god. do prve moderne, naučno zasnovane klasifikacije glavobolja koju je objavio u De Cephalagia, 1672. Thomas Willis. Nešto kasnije,  1787. Christian Baur je prvi napravio podelu glavobolja na idiopatske (primarne) i simptomatske (sekundarne), u kojima je pobrojao 84 različita entiteta.

Ipak, krajem dvadesetog veka, zapravo 1988. godine od strane stručnjaka Međunarodnog udruženja za glavobolje (International Headache Society) izdata prva savremena i na dokazima zasnovana klasifikacija glavobolja pod imenom International Classification of Headache Disorders (ICHD), a koja je prihvaćena od strane Svetske zdravstvene organizacije. Nakon toga, od strane iste organizacije izvršene su još dve revizije, 2004. i sada važeća od 2013. god.

Nova klasifikacija – Vrste glavobolja

Glavobolje se u osnovnoj podeli, a prema svom razlogu nastanka dele na:

Primarne glavobolje su glavobolje koje su klinički i fenomenološki izdvojene u odnosu na potencijalna druga oboljenja koja ih mogu provocirati. U tom smislu one mogu imati jasnu naslednu osnovu, ali kod mnogih to nije svakako moguće utvrditi. Ujedno, najveći broj glavobolja od koje pati cela ljudska civilizacija upravo ima poreklo primarnioh glavobolja.

Sekundarne glavobolje su takodje česte forme glavobolja koje prate i provocirane su drugim aktuelnim oboljenjem, koje pak ne mora uvek da bude uslovljeno bolestima glave i vrata, već drugim oboljenjem, npr. izmenama arterijskog pritiska; u toku telesnih infekcija…

Nova klasifikacija glavobolja iz 2013.god podrazumeva još jednu grupu iz prvobitne podele glavobolja i to „Neuralgije i ostale glavobolje“, u koju su svrstane ranije shvaćene primarne, kao i sekundarne glavobolje koje imaju karakteristike glavobolja pobrojane pod ovim naslovom.

Primarne glavobolje

Primarne glavobolje su samostalne bolesti, najčešće nedovoljno poznate ili nepoznate etiologije, ali sa velikom učestalošću u ljudskoj populaciji. Učestalost je toliko velika da predstavlja najfrekventniji zdravstveni problem većine razvijenih zemalja.

Primarne glavobolje po zdravlje i životni vek pacijenta imaju globalno gledano povoljan tok, ali je njihovo lečenje uz radnu neefikasnost veliki izdatak za ekonomiju i zdravstveni sistem države.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Još zanimljviih tekstova:

Post navigation