Fobije

Fobije nastaju bez ikakvog povoda, stvaranja simptoma straha,panike. Strah je praćen time kada izbegavate zaplašujuće stimuluse i tako imate strah od susreta sa istim.

Panika je bitna za naš deo odbrambenog sistema,to je oblik straha od opasnosti koja dolazi iznnada i ona uključuje motoriku koja nam obezbedjuje bežanje iz opasnih situacija.Ali u našim životima koji se odvijaju svakodnevno,panika se naziva kukavičlukom.

Koliko je čest ovaj poremećaj?

Fobije se razlikuju ,neke su češće. Jednostavne fobije su fobije od zubara, od letenja,krvi, godišnje 10% ljudi oseti ove foije. Redje su socijalne fobije,njih godišnje oseti 25 od 1000 osoba.Kod žena se duplo više javljaju agrofobije nego kod ostalih, čiji je slučaj 30 od 1000 ljudi. Fobije se javljaju najčešće u periodu od 20 do 30 te godine života, češće se javljaju kod žena. Tačan broj fobija je nemoguće odrediti, proučeno je oko 200 fobija, dok neki smatraju da ih ima oko 500.

Neke od čestih fobija su: Socijalna fobija-iracionalni srah od ljudi, Entomofobija-iracionalni srah od insekata, Klaustofobija-iracionalni srah od uskih, malih,zatvorenih prostora, Agrofobija-iracionalni strah od velikih i otvorenih prostora, ulica, trgova…

Koji su simptomi napada panike?

Osoba koja pati od fobije,kada zna da će doći u kontak ili kada dodjeu kontakt sa situacijom,stvarima od kojih se boji,razvija akutne fizičke simptome.Postoji velik broj simptoma i svako od tih ljudi reaguje drugačije i ima drugačije simptome.

Simptomi napada panike su: gubljenje daha,znojenje,crvenjenje,bol u prsima,ubrzano lupanje srca,drhtanje ruku,celog tela,suva usta,osećaj bolesti,slabosti.

Panika je praćena strarhom od osećaja da ćete poludeti ili umreti,ali do toga neće doći jer od panike iko nije ni umro a ni poludeo.Bolesnik može doživeti tako jak napad panike da će pomislti da doživljava srčani udar.

Razlike izmedju fobije i straha koji svi iskusimo

Osobe koje se ceo život boje npr.od miševa ali ih to nikada nije ugrižavalo i smetalo u svakodnevnom životu,ne smatra se fobijom.Osobe koj pate od fobije trpe i taj strah im ometa normalan život,na taj način se razlikuju fobije od običnih strahova.

Postoje i pojmovi fobički karakter i fobička odbrana,fobički karakter je izbegvanje situacije koje mogu da stvore fobiju a fobička odbrana su postupci kojima se izbegavaju fobičke situacije.

Često ne možemo da otkrijemo da li fobija potiče još od detinjastva ili je nova pojava,obično dodjedo zamene nekim drugim strahom a pravi uzrok se potisne.

Lečenje fobija

Za lečenje fobija postoji više načina,najviše deluju spoznajno-bihejviorističke terapije i desentizacija,u slučajevima paničnog poremećaja i fobije. Postoje i drugi načini,praćeni relaksacijom, to je prvi oblik lečenja,kada osoba koja pati od fobije sama pokkušava daizadje iz toga i pobedi strah. U nekim slučajevima je potrebna pomoć psihijatra, korišćenje lekova za smirenje, mnoge od ovih terapija pozitivno deluju ali kao što smo rekli, prve dve su najdelotvornije.

Spoznajno-bihejviorističkim terapijama se se istrazuju ponašanja koje dovode do stresnih situacija a ne samo istraživanje misli pojedinaa. Bihejvioristi da se abnormalno ponašanje može zameniti odgovarajućim ponašanjem i da je bitno učenje istog.

Desentizacija je jedna od terapija koje najviše deluju,uvedena je od strane južno afričkog psihijatra Joseph-a wolpe. Ova terapija pomaže ljudima da nauče da budu opušteni u situacijama koje kod njih prouzrokuju strah.ova terapija pomaže da ljudi postanju što manje osetljivi na situacije koje ih plaše,sastoji se iz nekoliko koraka:

Prvo pacijent zajedno sa psihijatrom pavi hijarahijsku piramidu sa situacijama koje prouzrokuju najviše strah kao npr. osoba koja se boji miša, na vrhu ove piramide će biti u situacijida drži pauka.Posle toga uz pomoć terapije u kojoj terapeut opušta pacijenta on od njega traži da zamisli situaciju iz piramide od strašne ka najstrašnijij,npr.da zamisli miša koji je daleko o njega a zatim mu se približava,u slučaju da pacijent postane anksiozan,terapeut će mu reći da prestane o tome da razmišlja, ovaj postupak se moze ponoviti više puta kako bi se oslobodio od straha čak i kada pomisli na takvu situaciju.

Zatim sledi terapija suočavanja pacijenta sa situaciom koja izaziva strah, terapeut će pacijentu pokazati kako se treba ponašati i nositi sa datom situacijom. Npr.odvešće pacijenta na mesto gde ima miša, treba da mu se približi i da ga dodirne. Ova metoda nije uvek izvodljiva je postoje neki iracionalni strahovi koji se ne mogu modelirati.

Tagovi: , , ,

Možda će vas zanimati i: