Dobrobiti joge

Joga je opšte poznat generički termin za fizičke, mentalne i duhovne discipline, koji je nastao u drevnoj Indiji. Konkretno, joga je jedan od šest škola hindu filozofije. Joga se fokusira na disciplini uma, koncentriše se na zdravlje i čistotu tela.

Od osamdesetih godina prošlog veka, joga postaje popularna kao fizički sistem zdravstvenih vežbi širom sveta. Mnoga istraživanja su dokazala da redovna joga praksa poboljšava raspoloženje i smanjuje anksioznost više nego neki drugi oblici opuštanja. Poze koje se izvode u jogi, metabolički su usklađene vežbe , disanje i meditacija. To je čini veoma korisnom za osobe koje pate od srčanih bolesti. Studije uticaja joge na bolesti srca sugerišu da joga može da smanji visok krvni pritisak, povećati srčanu rehabilitaciju, i snizi kardiovaskularne faktori rizika.

Redovni treninzi joge mogu poboljšati kvalitet života, što je posebno bitno kod pacijenata obolelih od raka. Učenje tehnika disanja i opuštanja pomažu pacijentima upravljaju bolom, depresijom, nesanicom, i umorom. Kada nauče da kanališu to, pacijenti osećaju poboljšanje raspoloženja, smanjenje uznemirenosti, bolji kvalitet sna. Joga takođe može pomoći u poboljšanju fleksibilnosti pacijenata obolelih od raka, pogotovo nakon teških tretmana hemoterapijom.

Joga se takođe preporučuje psihičkim pacijentima, pogotovo u lečenju šizofrenije. Utvrđeno je da joga poboljšava kognitivne funkcije i smanjuje stres u slučajevima obolelih od šizofrenije, koja se može opisati kao stanje povezano sa kognitivnim deficitom i stresom. Redovna primena joge ima psihološke prednosti, omogućavajući vam da razvijete kontrolu nad sopstvenim umom i telom, preko raznih meditativnih tehnika.

Osnova joge su univerzelni moralni principi koji se nazivaju jame. One se odnose na odgovornost prema društvu i okolini. U jogi postoji pet najvažnijih jami, i to su nenasilje, istina,poštenje, čednost i odsustvo žudnje. Prema uputstvima iz hindu religije, vežbanje joge počinje nenasiljem u mislima i na delu, a poštenje i osdsustvo pohlepe su povezani s tim. Nemati žudnju znači da nemate želju za posedovanjem nečega što vam nije neophodno. Poštenje je uzdržavanje od nečega što drugi poseduju i zadovoljavanje sopstvenim. Pridržavanje ovih principa diktira i poze koje će te zauzeti, ali taođe zavisi i od vaše volje, želje i forme u kojoj se nalazite.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Još zanimljviih tekstova:

Post navigation