Bolovi u vratu

U degenerativnim promenama na vratnom delu kičme često nalazimo izazivače bolova u vratu.
Bol u regiji vratnog dela kičme ponekad se kreću prema ramenima, preko lopatica ili napred ka grudnom košu. Zato je vrat ukočen i ima teškoća u pokretanju glave. U tom slučaju radi se o bolnom sindromu vratne kičme (latinski naziv je syndroma cervicale).

Ukoliko se bol iz predela vrata proširuje na levu ili desnu stranu glave, može doći do teškoća sa vidom, šumova ili zujanja u uhu, poremećena ravnoteža. Takođe, pacijent može osećati mučnine i može mu se vrteti u glavi. Ako je tako, govori se o cerfikocefalnom sindromu (latinski naziv syndroma cervicocephale). Bol može prelaziti na ruke (levu, desnu ili obe), zahvatiti prste. Zbog toga prsti i ruke mogu da trnu, ruke mogu biti slabije i može doći do promena na koži. Ako je tako, problem je cervikobrahijalni sindrom (latinski naziv syndroma cervicobrachiale).
Navedeni sindromi pogađaju odrasle ljude – kako starije, tako i mlađe.

Šta izaziva ove sindrome?

Bol u vratu mogu biti izazvani i bolestima organa iz regija koje nisu blizu vrata (gušterača – pankreas, žučna kesa, srce i koronarni krvni sudovi, glava, pluća. Bol se može javiti i kada živci boluju od neuritisa, meningitisa, kada ih zahvati radikulopatija ili mijelopatija. Takođe, uzročnici bola u vratu ponekad leže i u tumorima.

Bolovi su ponekad izazvani oboljenjima koštano mišićnog sistema, degenerativnim promenama vratnog dela kičme, sindromom velikog naprezanja, fibromialgijom, nepravilnim stavom pri hodu, sedenju i ležanju, i reumatskim oboljenjima i tome slično.
Najučestalijeg krivca za bolove u vratu nalazimo u degenerativnim promenama vratnog dela kičme. Pomenute degenerativne promene imaju veću šansu da nastanu ako u Vašoj užoj familiji već postoji takav problem, ako imate problema sa viškom kilograma, ne ”držite” se pravilno, veći deo dana sedite ili ste pognuti, ne spavavte na odgovarajućem jastuku ili spavate na stomaku.

Ustanoviti bolest

Da biste dobili dijagnozu bolnog sindroma vratnog dela kičme, predstoji Vam analiza istorije bolesti, klinički pregled, rendgensko snimanje. Dešava se da lekar pored toga preporuči i kompjuterizovanu tomografiju (CT), nuklearnu magnetnu rezonanciju (NMR) i elektromioneurografiju ruku (EMNG).

Sve okolnosti i tegobe morate detaljno da opišete lekaru: vreme nastanka bola, da li se proširuje na druge strane, da li ste imali neku povredu ili preopterećenje, kakav je bol, imate li druga oboljenja, u kom položaju provodite radno vreme (stajanje, sedenje, podizanje teških predmeta).

Lečenje

Početak terapije razlikovaće se zavisno od toga da li je u pitanju akutna ili hronična faza.

Akutna faza – bol je intenzivan, vrat ukočen. Lečenjem treba umanjiti bol i postići da mišićni spazam popusti. Lekovi koji pomažu kod bolova i upala i pomažu da mišićni spazam popusti, i u ovom slučaju biće od koristi. U akutnpj fazi vratna kičma treba da miruje i da se masira pomoću leda. Ova vrsta masaže naziva se kriomasaža.

Hronična faza – kada se dođe do bola manjeg intenziteta, kičma više nije tako ukočena i pacijent se sada leči fizikalnom terapijom, masažama, elektroterapijama i istezanjem, da bi bol i spazam popustili. Pod fizikalnom terapijom mislimo na korišćenje toplih obloga i primenu terapijskog ultrazvuka što je stepenik pre kineziterapije. Takođe, za primenu vežbi za istezanje, izometričkih vežbi ojačavanja mišića i tome slično potrebna je prisutnost i pomoć stručnjih lica – fizioterapeuta i fizijatra. Medicinska gimnastika je jedan od glavnih uslova za poboljšanje stanja.

Preventiva

Postoji način da izbegnete ove probleme. Svakog dana, vežbajte dvadeset minuta, te će mišići vratne kičme imati snage da izdrže opterećenja sa kojima se vratna kičma susreće svakog dana.

Tagovi: , , , ,

Možda će vas zanimati i: