Aritmija

Stres, loše životne navike i ubrzan način života sa ,,milion’’ obaveza dnevno, doprineli su tome da su ljudi mnogo osetljiviji i manje otporni na bolesti. Organizam nam je toliko oslabio da nas i najmanje promene mogu opteretiti naš imuni sistem.

Aritmija je vrlo čest poremećaj rada srčanog ritma. Podrazumeva ubrzano lupanje srca praćeno vrtoglavicom i tupim bolom u grudnom predelu. Aritmija sama po sebi nije oboljenje, već se najčešće javlja kao posledica nekog drugog, ozbiljnijeg oboljenja.

Javlja uz druge bolesti srca, slabosti srčanog mišića, srčanih mana, bolesti drugih organa… Srčane aritmije nastaju usled poremećaja u stvaranju ili provođenju nadražaja u srcu ili istovremeno oba poremećaja. Aritmije mogu smanjiti efikasnost srčanog rada čak i za trećinu. Aritmije su najčešće povezane sa visokim krvnim pritiskom, tj.hipertenzijom, i to onom koja je zanemarena.

Ako se i javi sama od sebe, najčešće ukazuje na to da već postoje određene slabosti koje će se manifestovati uskoro. Takav oblik aritmije se naziva aritmija absoluta, i javlja se uglavnom nakon tridesete godine. Ako se manifestuje kod mlađih osoba, uglavnom je posledica nekog doživljenog stresa.

Upravo u tim stresnim situacijama, iz nadbubrežne žlezde se luči hormon katekolamin, i on utiče na pojavu srčanih aritmija, ali i drugih srčanih poremećaja. Srce i sam srčani mišić su veoma osetljivi, i reaguju na svaku stresnu situaciju, pa čak i na one radosne. Sve situacije zbog kojih nam skače nivo adrenalina dovode do ,,iskakanja’’ srca iz normalnog i ustaljenog ritma, dovode do stvaranja uslova za pojavu aritmije. Do aritmije dolazi u situaciji kada srčane komore ne mogu normalno da kontrakuju, već smanjenim intenzitetom i to dovodi do ometanja rada kompletnog srčanog mišića, pošto se do njega krv ne sprvodi u jednakim količinama. Tad može doći do zastoja protoka krvi i stvaranja ugruška koji blokira njen dalji put kroz organizam. Kad se srce ,,smiri’’, može se desiti da ugrušak dospe u cirkulaciju.

Pri pojavi prvih simptoma napada, koji se uglavnom desi iznenada, u više od polovine slučajeva rad srca se stabilizuje sam po sebi, spontano pa čak i bez ikakve terapije, ukoliko se u naredna 24 časa napad ne ponovi. Ukoliko se ubrzo nakon prvog desi ponovljeni napad, znači da se ugrušak koji je izguran iz komore zaglavio negde u venama, i tad je bitno u što kraćem roku primeniti terapiju sredstvom za razređivanje krvi, kako bi se pri vraćanju srčanog ritma u normalu izbegla mogućnost šloga.

Od aritmije kao oboljenja se ne umire, ali postoji verovatnoća umiranja od njenih posledica, kao što je npr.šlog. zato je bitno posvetiti se prevenciji i očuvanju kardiovaskularnog sistema, prvenstveno zdravom ishranom i fizičkom akotivnošću.

Sponzorisani tekstovi:

loading...

Još zanimljviih tekstova:

Post navigation